Stara izreka kaže: "Ko čeka taj i dočeka!", u mome slučaju to se i obistinilo.
Od malena sam veliki obožavatelj video igara, prešao sam veliki krug od arkadnih aparata kod Zorana Arzula, preko Sega Mege u Faraonu i drugim igraonicama po Boljevcu (kod Arzula najviše :) ), pa era Sonija 1, isto po igraonicama (Arzul 3.), posedovah kasnije i sopstveni PS1 koji na kraju prodah i kupih prvi personalni računar. Bejaše to '99, početak jednog divnog igračkog prijateljstva koje još uvek traje. Doduše imao sam u vreme PC-a još jedan izlet u konzolaške vode, posedovah i PS2 jedno vreme, ali prosledio sam isti dalje prijateljima.
Nego da ne razglabam previše o istoriji svog igračkog razvoja, to će biti tema nekog drugg posta, hajde da se vratimo Starcraft-u.
Te '99 u Boljevcu nije bilo najlakše doći do novih igara za PC. Mali broj ljudi je posedovalo kompjuter a polovina onih koji su ga posedovali nisu na njemu igrali video igre. Ja sam se snalazio na različite načine, uglavnom sam naručivao igre poštom od jedne "cedeteke", popularni naziv za radnje koje su krajem 90-tih sve do sredine 2000-tih prodavale piratski softver, filmove i muziku i po nekoj sopstvenoj proceni dobrano zaradjivali na tome. Kasnije se većina tih cedeka ugasila, što zbog gonjenja piraterije što zbog povećanja brzine interneta u Srbiji. Kada nisam imao para da naručim igru poštom, što je najčešće bio slučaj :), terao bih sestru da mi u Beogradu u nekoj cedeteci kupi igru i pošalje autobusom.
No, jedan od likova koje je igrao igre je bio Rajković, i jednom priliku sam kod njega video neku zanimljivu igru, kasnije sam shvatio da je on tada igrao Starcraft. Disk sa instalacijom je nekako završio kod mene i tu se rodila ljubav.
Bilo je veličanstveno. Gameplay koji vas vuče da igrate i igrate, a priča neverovatno privlačna.
Terrani, Zergovi, Protosi, Rejnor, Kerigan, Mengs, Tasadar, Zeratul, plejada likova sa kojima sam se tada identifikovao i čije sam sudbije sa zebnjom pratio.
